Osetila je to još jednom u svojim venama,… za samo nekoliko trenutaka naići ce plima. Znala je da je večeras pravi trenutak, ako se ne dogodi večeras biće prekasno.

Hodala je lagano obalom a vlažni pesak se skupljao oko njenih nogu utvrđujući put kojim je krenula.
Negde na horizontu gde su se razdvajali nebo i voda, on je čekao. Njegovo gipko i glatko telo je po ko zna koji put zaranjalo u dubinu boje indiga željno iščekujući njen dolazak.

Talasi su stidljivo kvasili njena stopala, povlačili se skoro bešumno da bi se opet vratili još jači. To je bilo to, definitivno.

Pogledala je još jednom iza sebe, na sve one oblike koji su joj bili toliko strani i zakoračila. Svakim korakom sve se više utapala i koža joj je polako postajala sve plavlja. Zaronila je u dubinu i pošla poznatim putem.

Čekao je … osetio je blage pokrete vode i znao je da dolazi. Postavio je svoja peraja tako da ga može videti pri blagoj svetlosti mesečine. Doplivala je do njega i spustila ruku na glatko peraje. Napokon stigla je kući, još koji trenutak i postaće sama voda. Dostići će beskrajno prostranstvo i duša će joj napokon postati plava. Znala je da ne pripada svetu ljudi, mada ga je volela na neki čudesan način.

Ali ovo je bio njen put. Ona je plavo, prostrano, veliko, opipljivo ali neuhvatljivo, prozračno stakleno. Ona teče i stoji…ona je plavo!

https://www.youtube.com/watch?v=4WOk7UNAvOw

Ostavite komentar