NLP edukacija je nešto što me je privlačilo godinama, čitala sam o tome, pratila kako se razvija tokom godina, pitala prijatelje koji su išli na edukacije i nekako uvek ostavljala to po strani. Klasični izgovori: deca su mala, nemam dovoljno vremena, nemam dovoljno para, ne odgovaraju mi termini tokom leta… Ipak uvek sam negde na visokoj polici svog uma čuvala ideju kako će mi to biti korisno za posao, za mene lično i nastavljala dalje kroz život. Onda je došao februar 2016., na facebook stranici mi je iskočila informacija da kreće novi NLP Starter i nekako osetila sam da je pravi trenutak.

Iz želje da napokon upoznam taj novi svet i sa idejom da sada moj posao to može da mi priušti pozvala sam moju kumu, partnerku u poslu i kratkim dogovorom upale smo na putovanje gde zapravo pojma nismo imale šta nas čeka. Krenule smo na Starter pa nekako prirodno nastavile na Practicioner i kako to zapravo izgleda…možda najbolji opis cele edukacije staje u rečenicu koju je kolega rekao na sertifikaciji: „Došao sam da nahranim ego, a nahranio sam dušu.“

Činjenica je da negde u tim vežbama, predavanjima, razgovorima jednostavno se pojavi novi horizont i tada shvatimo da ne možemo promeniti sebe na poslu, a kod kuće ostati oni stari, da ne možemo krenuti drugačije da komuniciramo sa kupcima, a drugačije sa onima koji su nam najbliži. Promena se dešava u nama, u našoj duši, celom biću, očima kojima gledamo svet oko sebe i odatle sve kreće. Ponekad promenu prati tuga, bes, ljutnja, nezadovoljstvo…toliko toga što nas dodatno buni i ako otkrijemo tada šta nam je bitno, ali zaista, isplivaćemo iz mora nesigurnosti sa osmehom olakšanja.

Danas posle tačno godinu dana od kako sam krenula sa edukacijom gledam put iza sebe i smejem se onim osmehom: Da sam samo znala 🙂

Još uvek ne znam tačno kuda me vodi ovaj put niti šta me usput čeka, ali me raduje što sam na njemu. Ovo putovanje do sada mi je donelo jedan potpuno novi svet, u njemu su divni ljudi koje sam upoznala tokom edukacije i novi horizonti koje pre nisam videla niti razmišljala o njima. Moje vizije su bile blokirane strahom, ali ne onog parališućeg straha, već straha od nečeg velikog čemu ne znam da li sam dorasla ali osećam da ako se predam iskustvu mogu porasti kroz njega i biti bolja.

Kako se približava moja sertifikacija za NLP Master nekako spontano sabiram i sumiram utiske i kada bi trebalo da izdvojim 3 stvari koje su mi najkorisnije iz celog ovog iskustva onda bi moja lista izgledala ovako:

1. Mir – zvuči banalno ali to je ono što sam prvo osetila. Nova konkretna znanja i vežbe koje smo radili doneli su mi smirenje duše. Ustreptala u svakodnevnoj jurnjavi između posla i kuće, toliko stvari koje treba uraditi u jednom danu, sve to je stvorilo galamu u mojoj glavi da više sama svoje misli nisam čula. Zato mi je bilo teško da bilo šta završim, isplaniram, osmislim. Vežbajući NLP naučila sam da sagledam situacije iz drugog ugla, da uđem u tuđe cipele i osetim kako sve izgleda iz tog ugla, da zauzmem neutralnu poziciju i posmatram sve prazne glave. Naučila sam da usporim tempo, smanjim pritisak, dozvolim sebi da zastanem i uživam, budem zahvalna u trenutku i to radi. To je ono što mi donosi mir. Konkretan rezultat svega ovoga je to što sam reorganizovala svoj radni dan – tako da sada posao ne radim od kuće, već idem u kancelariju, a kada se vratim kući ne palim kompjuter dok su deca budna i trudim se da večeri umesto uz kompjuter provodim uz knjigu ili razgovor ♥

2. Svest o tome šta mislim i pričam. Ovo se pre svega odnosi na to kako komuniciram sa i o drugim ljudima. Ja iskreno verujem da smo svi rođeni da činimo dobro i da ako to imamo na umu možemo postići dogovor sa svakim. Živimo u vremenu kada je sve brzo pa tako i naši zaključci o drugima. Imamo potrebu da gledamo druge, merimo se prema njima i postavljamo svoje ciljeve po tuđim vrednostima. Jedna jednostavna vežba pokazala mi je kako to zapravo treba da izgleda. Čudo jedno šta parče papira i malo kanapa može da nam pokaže 🙂 Ono najvrednije što drugi od nas mogu dobiti jeste ljubav i podrška. Bez obzira da li se slažemo sa njima, da li je to nama važno i da li mi mislimo da su na pravom putu. Ja smatram da je moj zadatak je da ostavim pozitivan trag iza sebe kroz svoj rad, odnose sa drugim ljudima i kroz sopstveni život. I kroz ovo se nekako nadovezuje treći uvid…

3. Korisnost i divno pitanje: Da li mi je ovo korisno?Baš kao što se u odnosu na druge možemo zapitati da li im je to korisno i šta možemo uraditi da to bude, ovo je pre svega za nas vrlo korisno pitanje. Može biti u kontekstu života, posla, odnosa…dobijanjeg odgovora na pitanje korisnosti mnogo lakše donosimo odluke i time sebe rasterećujemo. Meni je pomoglo kod određivanja prioriteta, donošenja svakodnevnih odluka na polju posla i mog ličnog daljeg napretka. Kada razmišljam o poslu sa ovim pitanjem jasno proverim da li me to vodi ka cilju ili ne. Kada razmišljam o svom životu sa ovim pitanjem dolazim do suštine, do onoga što je meni važno i kako me sledeći korak približava mom cilju.

Moje putovanje traje i dalje, prolazim kroz različite faze oduševljenja, zbunjenosti, otpora i bez želje da nekoga ubeđujem u bilo šta. Ja znam i osećam da sam danas bolja osoba, bolja od one pre godinu dana i nadam se bolja od one juče. Ovih dana aktivno razmišljam o tome kako se merimo u odnosu prema drugima i koliko nas to opterećuje ali to će sačekati neko drugo kucanje.

Za sada ovde ću stati iako u mojoj NLP torbici stoje još i ljubav, zahvalnost, radost i pregršt divnih stvari i svaka od njih čeka neku svoju priču.

Ostavite komentar