Puno knjiga stoji na mojim policama koje čekaju da budu pročitane. Neke sam započela i ostavila, nije bio pravi trenutak ili ja nisam bila na pravom mestu. U svakom slučaju čuvam ih za neka buduća vremena kada će nam se zvezde poklopiti. Jedna od tih knjiga je i Kaluđer koji je prodao svoj Ferari. Dobila sam je od prijateljice pre 7-8 godina, počela da je čitam i negde na prvoj trećini prekinula. Nekako mi nije legla, bila mi je predvidljiva i mlaka, ništa me u njoj nije dotaklo i zadržalo.

Prošle su godine i sijaset događaja i knjiga, što bi rekli u međuvremenu desio se život. Porodica se proširila, posao je rastao, narastao i onda ostao tamo negde a nešto novo se pokrenulo. U svemu tome večno pitanje je bilo: Kako spojiti te dve moje velike želje: da budem sa svojom porodicom, sa decom u prvim godinama dok rastu i da radim nešto što mi je važno? Kako da izbalansiram i da li je balans uopšte moguć? Da li treba da povučem crtu između ta dva sveta ili je normalno da se oni tako prelivaju jedan preko drugog svakodnevno.

Proteklih godinu dana mog života su prilično radni, mnogo novih stvari se desilo, pokrenulo i na dnevnom nivou nekada ne znam kako sve da upakujem u 24 sata. Prilagođavanje novom rasporedu je dovelo do toga da propustim neke bitne porodične trenutke i da se zapitam da li tako treba. Da li bi mi možda bilo lakše da negde radim od 9 do 5 i onda kada dođem kući da budem prisutna 100%. Da li je to uopšte danas moguće?  Koliko god na momente delovalo kao sigurnija opcija sa jasnom strukturom, moje srce me uvek vuče na drugu stranu. Na stranu gde stoji moja sloboda, prostor da stvaram, pišem, budem sa ljudima kojima se divim, koji me inspirišu svojim idejama i energijom.

I onda dođe tako neka knjiga i pogodi me direktno u glavu, i naravno srce. Moja mama je ničim izazvano donela jednoga dana 3 knjige Robina Šarme, između ostalog i ranije pomenutu Kaluđer koji je prodao svoj Ferari. Zapitala sam se da li bi mi sada bolje legla, mada me i dalje nije privlačila. Treća knjiga u nizu je bila onda koja me je momentalno privukla. Naslov je bio dovoljan da se prepoznamo: Srećna porodica pa sitno ispod slovima – Kaluđera koji je prodao svoj Ferari – čisto da se napravi veza.

Pročitala sam uvod i pronašla se u trenutku, bilo je suviše poklapanja. Glavni lik je žena, uspešna poslovna žena, koja ima porodicu, brak i svoju kompaniju. Radi po ceo dan veoma posvećeno, zbog svojih obaveza propušta da provodi vreme sa svojom porodicom što utiče na opštu atmosferu u domu. Određeni događaj u njenom životu, koji neću da vam prepričavam 🙂 dovodi je do toga da preispita svoj život, svoje prioritete i da uz vođstvo svoga brata napravi velike promene i postavi nova pravila za sebe i svoju porodicu.

Promene su nešto o čemu dosta pričamo, čitamo, tražimo ih, istražujemo. Ipak nekada ih napravimo tek kada neke stvari nepovratno izgubimo. U ovoj knjizi Robin Šarma na diskretan način provlači sve bitne teme o kojima treba da  razmislimo kada je naš život u pitanju. Uz citate svoje i drugih velikana prenosi jednostavne poruke koje dugo potom odzvanjaju u našoj duši. Na trenutke činilo mi se da bi cele strane mogla prepisati, podvući i stalno im se vraćati.

Zato sam odlučila da podelim sedam odlomaka iz knjige koji su na mene ostavili najveći utisak sa idejom da će nekome biti korisni baš u ovom trenutku.

 O suštini našeg postojanja:
„Najveći poraz koje ljudsko biće može doživeti ogleda se u razlici između onoga što je sposobno da postane i onog što je postalo. Naš cilj je da postanemo maksimum naših mogućnosti, sve što možemo biti. Svi mi imamo najvišu ljudsku dužnost da živimo najbolje živote i da svaki dan igramo punom snagom.“

O preprekama i neuspesima:
„Naše rane nam daruju mudrost. Prepreke na putu postaju stepenice. Neuspesi nas vode otkriću snage. Nedaće su dijamantska prašina kojom nebesa bruse svoje dragulje.“

O uspehu i sreći:
„Uspeh kao i sreću ne možete juriti. Ono mora da proistekne, javiće se isključivo kao sporedni proizvod iskrenog posvećenja ostvarenja cilja koji je veći od vas.“ – Viktor Frankl

O odnosu sa drugima:
„Ponašajte se sa ljudima kao da su ono što bi trebalo da budu i pomozite im da postanu ono što su sposobni da budu. „- Gete

O ljubavi:
„Um samo razmišlja, ali srce uvek zna. Većina ljudi provodi previše vremena razmišljajući, a premalo osećajući.“

O životu:
„Svaka osoba na planeti smišlja ideje koje imaju potencijal da promene naše živote. Neki odluče da rade na njihovom ostvarenju i usput stvaraju velike živote. Drugi odluče da ne preduzimaju ništa – ograničavajući se na prosečnost.

O vremenu:
„Očekujem da ću samo jednom proći stazom života. Ako mi se ukaže prilika da budem obziran ili da učinim neko dobro drugom ljudskom biću, učiniću ga odmah, bez odlaganja i zanemarivanja, pošto znam da neću ponovo proći ovim putem.“ – Vilijam Pen

Pored ovih izdvojenih rečenica preporučila bih knjigu svakome ko ima porodicu, bez obzira da li pored toga ima privatan posao ili ne. U knjizi Robin Šarma kroz jednostavan dijalog predstavlja 4 osnovna principa za srećniju porodicu. Kako time što ćemo preuzeti vođstvo u svojoj porodici, prestati da kritikujemo, usmeriti svoju decu ka veličini i procesom postajanja bolje osobe u celosti mi postajemo bolju roditelji, partneri i šefovi.

I za kraj ideja o tome da svoju besmrtnost zapravo možemo obezbediti samo svojim delima. Ideja koja se meni javila sa gubitkom drage osobe, da ono što ostaje iza nas jeste zapravo ljubav koju smo u drugima posadili. Zato je bitno šta radimo, kako pričamo sa onima koje volimo, odluke koje donosimo i osećaj sa kojim se budimo svaki dan.

Probajte svakog jutra da se probudite kao super heroj koji je tu da spasi svet i pomislite šta je to fantastično što bi mogli uraditi baš danas?

Ostavite komentar