Iz Beograda dolazi Sonja Dakić, majka dvoje djece od 5 i 8 godina koja je jedna od osnivačica DajDaj branda.

Kada bi se morala predstaviti u nekoliko riječi, što bi rekla o sebi? Tko je Sonja?
Mama, preduzetnica, borac za bolje danas i sutra.

Što smatraš svojom najvećom vrlinom, a što manom?
Moja najveća vrlina je što iznad svega verujem u dobro i to me vodi kroz život i na neki čudan način imam utisak i čuva. Mana bi bila što verujem ljudima bezgranično i iako to ne bi sasvim menjala, ponekad se razočaram i bude mi žao uloženog vremena na pogrešne stvari.

Kako je došlo do toga da izrađuješ rukotvorine? Baviš li se time čitav (radni) život?
Ja zapravo ne šijem pelene, DajDaj pelene šiju vredne žene i bake sa kojima radimo od prvog dana. Zajedno sa njima smo smišljale krojeve, kombinovale materijale i unapređivale modele. Ja sam grafički dizajner i moj posao od prvog dana je bilo da stvorim sve ono što vizuelno komunicira naš brend. Tu spada izrada web sajta, reklamnih flajera, banera, kataloga, svih štampanih materijala i većina materijala koja se pojavljuje na online medijima. Pre nego što sam pokrenula posao sa svojom kumom radila sam razne poslove u različitim firmama, bila sam od kurira preko sekretarice do grafičkog dizajnera i nikada nisam mislila da ću jednoga dana imati svoj posao. Radila sam u malim firmama, velikim korporacijama, državnim i privatnim firmama i sve su mi one značile da danas kada imam svoju firmu stvorim prijatno radno okruženje za svoje zaposlene i da vodim preduzeće u kome bi volela i sama da radim.

Jesi li imala kakvu drugu ideju što bi voljela raditi?
Kada sam bila mala želela sam biti bibliotekarka 🙂 Nisam volela previše biti među ljudima, više su mi se dopadale knjige.

Kako izgleda tvoj tipičan dan?
Ustajem oko 6.45, spremam sebe i decu za vrtić i školu. Muž ili ja ih razvozimo pa onda svako ide na svoj posao. Poslednjih osam godina uglavnom sam radila od kuće prvenstveno zbog želje da prve godine provedem sa decom, tako je Zara bila sa mnom do napunjene četvrte godine, a Zvezdan do napunjene treće godine. Od ove godine odlazim svakodnevno do kancelarije gde na miru radim 4-6 sati sve što je vezano za posao. Oko 15h skupljam decu i provodim nekoliko sati sa njima kod kuće, trudim se da tada ne radim ništa što je vezano za moj posao. Naravno nekada se desi da u popodnevnim satima imam neke sastanke ili događaje na kojima trebam biti, tada deca obično budu sa suprugom ili ih neko od rodbine pričuva. Sada kada su malo veći nekoliko puta se desilo da sam ih vodila sa sobom i bili su skroz zainteresovani, mislim da i njima znači da vide šta ja to radim i da im to daje neku ideju da i oni tako sutra mogu raditi nešto svoje. Uveče posle 21h kada deca odu na spavanja sednem ponovo za kompjuter, proverim da li ima nešto što je hitno i najčešće to vreme koristim za prikupljanje informacija ili komunikaciju sa prijateljima. Volim da petkom popodne ugasim računar i da ga ne palim do ponedeljka. Naravno, preko telefona proverim da li ima nešto hitno i jednostavno ostavim sve što mogu za ponedeljak, kako bi se odmorila i posvetila porodici.

Voliš li svoj posao? Da li te ispunjava ili je to posao kao svaki drugi gdje čovjek treba zaraditi za život? 
Ovaj posao mi je doneo mnogo lepih stvari u život, ljude koje sam upoznala, mesta na kojima sam bila i razne izazove koje je trebalo proći. Iskreno mislim da je preduzetništvo zaista najluđa avantura koju sebi možemo priuštiti. Gledano sa ženske strane i iz iskustva svih mama preduzetnica koje sam upoznala tokom ovih godina jasno mi je da je ovo jedan od načina da izbalansiramo porodični i profesionalni život. Obično žene u nekom trenutku života misle da moraju birati između majčinstva i karijere i nečemu dati prednost. Preduzetništvo tu dođe kao prilika da se to zajedno razvija. Moja deca su rasla zajedno sa mojim poslom i zbog toga ja u tome vidim puno sličnosti. Baš kao što sa detetom na početku ništa ne znate, učite usput, grešite i pokušate ponovo, gledate ga kako raste, uči prve korake, prve reči, gledate kako komunicira sa okolinom i sve to vas ispunjava neverovatnim zadovoljstvom i srećom. E pa isto je tako i sa vašom idejom 🙂 Gledate kako raste i utiče na živote ljudi oko vas i to vas čini srećnim i ponosnim zbog iskustva koje ste stekli i ljubavi koji ste u taj put utkali.

Da li bi preporučila ovaj posao? Zašto?
Preporučila bih preduzetništvo svakako kao jedno novo iskustvo, posebno ženama i posebno mamama zbog gore navedenih razloga. Mislim da je jako bitno da odaberemo da radimo nešto što nama lično mnogo znači jer razvijanje privatnog posla zahteva puno ulaganja vremena i novca. To je posao koji nema radno vreme ali nudi satisfakciju da radite nešto što vama lično znači i to mu daje mnogo veću vrednost.

Kada bi mogla nešto promijeniti u svom poslu, što bi to bilo?
Možda bih neke odluke brže donosila, ipak, mislim da je sve došlo u svoje vreme i imalo svoje razloge. Verujem da postoji pravo vreme za sve, samo se trebamo usuditi i dati sebi priliku i da pogrešimo jer te greške nekada mogu biti najbolje što nam se desilo. Vrlo često neki događaji koje u tom trenutku doživimo teško i nepovoljno, kada prođe neko vreme ispadne da su veoma imali smisla i bili preko potrebni da bi se neke odluke ili promene dogodile.

Što nikad ne bi mijenjala?
Ne bih menjala priliku da radim ono do čega mi je stalo.

Kako izgledaju tvoji godišnji odmori? Da li odeš negdje se odmoriti ili šivaš i onda radi užitka?
Odmore provodim sa porodicom i trudim se da ne radim. Vremenom sam naučila da delegiram određene poslove i da za saradnike biram ljude koji se mogu snaći i samostalno proceniti i donositi odluke. Naravno ako je baš nešto hitno preko interneta mogu se javiti, ali se trudim odmor zaista iskoristiti da napunim baterije i posvetim se svojoj porodici.

Da li ima neka druga šivalica s kojom rado voliš popiti kavu ili popričati? 
U Srbiji danas ima nekoliko žena koje šiju platnene pelene, srećemo se po sajmovima ali nažalost ne sarađujemo na taj način. Volela bih kada bi sve zajedno bile aktivnije u promociji platnenih pelena ali nažalost ovde je raspoloženje drugačije. Zato sarađujemo sa drugim proizvođačima proizvoda za decu i sa njima idemo zajedno na sajmove. Ta druženja i podrška mi mnogo znače jer bez obzira čime se bavimo mi na svakodnevnom nivou imamo slične izazove i nekada je dovoljno samo da se čujemo, malo našalimo i svima bude lakše. Razmena iskustva nam takođe mnogo znači i zato mi je žao što kod nas ideja saradnje nije više rasprostranjena.

Gdje nalaziš inspiraciju za svoj rad?
U deci i prirodi, ja sam za svoju decu izabrala platnene pelene pre svega zbog ekologije. Užasavala me je ideja da ostavimo nekoliko tona prljavih pelena na deponiji i to me je podstaklo da istražujem i pokrenem sa kumom proizvodnju u Srbiji. Drago mi je da smo bile početni talas osvešćivanja roditelja o platnenim pelenama i drugim prirodnim proizvodima za decu koji su danas mnogo zastupljeniji na našem tržištu.

Originalni link: http://omamiibebi.blogspot.rs/2016/11/intervju-sonja-dakic-dajdaj.html

Ostavite komentar